Struja u stanu radi svoj posao dok jednog dana ne prestane. Kod nas na tezgi to obično zvuči na dva načina: „iskače mi fid, šta da radim" ili — mnogo ređe — „rekli su mi da mi treba fidova sklopka, koja mi treba". Drugo pitanje je zapravo dobra vest. Znači da je neko negde rekao pravu stvar. Najveći deo ljudi koji uđu kod nas nikada nije ni čuo za taj uređaj, a on je jedina stvar u razvodnoj tabli koja ne štiti kablove nego čoveka.
Kratak odgovor: Za stan sa jednofaznim priključkom uzima se dvopolna (2P) FID sklopka od 30 mA, za kuću sa trofaznim priključkom četvoropolna (4P), takođe 30 mA. Nazivna struja (16, 25, 40, 63 A) bira se prema glavnom osiguraču. Za savremenu instalaciju sa elektronikom preporučujemo tip A, ne AC. Ugradnju u tablu radi ovlašćen električar.
Fidova sklopka, FID sklopka, zaštitna strujna sklopka — je li to isto?
Jeste, sve je to isti uređaj. U katalozima ćete naći „zaštitna sklopka na diferencijalnu struju", u stručnom razgovoru „RCD" ili „diferencijalna", a preko pulta se najčešće kaže fidova sklopka ili FID sklopka. Ime je ostalo od nemačkog Fehlerstrom — struja greške. Ako vam je majstor rekao jedno, a na sajtu piše drugo, tražite istu stvar.
Šta FID štiti, a šta ne
Ovo je jedina rečenica koju stvarno treba zapamtiti: automatski osigurač štiti instalaciju, FID sklopka štiti vas. To su dva različita posla i jedan ne zamenjuje drugi.
Osigurač reaguje kada kroz kabl prođe više struje nego što kabl sme da izdrži — preopterećenje ili kratak spoj. Njemu je svejedno da li je neko u tom trenutku dodirnuo žicu; njega zanima da se kabl ne pregreje i ne zapali.
FID radi sasvim drugu stvar: meri razliku između struje koja u kolo uđe i struje koja iz njega izađe. U ispravnoj instalaciji ta razlika je nula. Ako struja negde „beži" prema zemlji — kroz vlažan zid, kroz probijeno kućište bojlera ili kroz čoveka — razlika postoji i sklopka isključuje napajanje.
| Automatski osigurač | FID sklopka | |
|---|---|---|
| Šta štiti | kabl i instalaciju | čoveka od strujnog udara |
| Na šta reaguje | preopterećenje, kratak spoj | curenje struje prema zemlji |
| Tipična vrednost | 10, 16, 25 A | 30 mA (0,03 A) |
| Da li zamenjuje ono drugo | ne | ne |
Zato u tabli idu zajedno. Ako imate samo osigurače, instalacija vam je zaštićena, a vi niste.
Prvo pitanje koje vam postavimo: ceo stan ili jedan uređaj?
Kad neko dođe po FID, mi prvo pitamo da li mu treba za celu instalaciju ili za jedan određeni uređaj. Odgovor na to pitanje rešava skoro sve ostalo — i, iskreno, odmah nam kaže koliko čovek zna o čemu priča, pa znamo koliko treba da objašnjavamo.
Broj polova se bira prema priključku, ne prema veličini stana:
| Vaš priključak | Broj polova | Tipično za |
|---|---|---|
| Jednofazni (230 V) | 2P — faza + nula | stan, manji objekat, jedan uređaj |
| Trofazni (400 V) | 4P — tri faze + nula | kuća, radionica, garaža, jak potrošač |
Ako niste sigurni šta imate, pogledajte glavni osigurač u tabli: jedan modul i jedan par žica znači jednofazno, tri automata vezana zajedno znače trofazno. Kad ni to nije jasno, slikajte tablu telefonom i donesite — to rešavamo za pola minuta.
30, 100 ili 300 mA — koja osetljivost
Broj u miliamperima govori na koliko malo curenje sklopka reaguje. Manji broj znači osetljiviju zaštitu.
- 30 mA — zaštita čoveka. Ovo je vrednost koja se uzima za stan i kuću.
- 100 i 300 mA — zaštita instalacije od požara, ne čoveka. Ide na glavnom mestu u većim objektima, ispred pojedinačnih 30 mA sklopki.
- 500 mA — selektivnost u većim razvodima.
Proizvođačka dokumentacija je tu izričita: sklopke sa IΔn ≤ 30 mA ispunjavaju uslov za zaštitu od direktnog dodira, dok se za zaštitu od požara u TN i TT sistemima traži IΔn ≤ 300 mA. Ima i jedan izuzetak koji vredi znati — kod grejanja sa pločastim grejnim elementima, gde kvar zbog otpora može da izazove požar, traži se 30 mA, ne 300.
Tip AC, A ili B — deo koji većina preskoči
Na sklopki piše i slovna oznaka, i to je najčešće preskočena stavka pri kupovini. Ona govori kakvu struju greške sklopka uopšte ume da vidi.
| Tip | Vidi | Gde treba |
|---|---|---|
| AC | samo naizmeničnu (sinusnu) struju greške | starije instalacije bez elektronike |
| A | naizmeničnu + pulsirajuću jednosmernu | savremeno domaćinstvo |
| B | + glatku jednosmernu, do 1 kHz | solar, punjači za električna vozila, frekventni regulatori |
| B+ | isto kao B, do 20 kHz | posebni industrijski slučajevi |
Zašto je ovo praktično pitanje, a ne cepidlačenje: skoro sve što danas imate u kući ima elektroniku u sebi — inverterska klima, veš mašina sa regulacijom broja obrtaja, LED napajanja, punjači. Takvi uređaji pri kvaru mogu da propuste jednosmernu komponentu, a tip AC je na nju slep. Sklopka fizički stoji u tabli, izgleda ispravno, a u tom scenariju ne reaguje.
Mi guramo tip A. Za novu instalaciju ili ozbiljnu rekonstrukciju to je ono što preporučujemo i ono što bismo stavili sebi. Da se ne pravimo pametni: u Nemačkoj tip AC više nije dozvoljen za nove instalacije od izmene standarda DIN VDE 0100-530 iz juna 2018. godine — tamo za prostore kojima pristupaju laici i deca prolaze samo A, F i B. Kod nas to nije propisano na isti način, ali smer je jasan.
Tip B trenutno nemamo na stanju i to vam kažemo otvoreno. Ako pravite punjač za auto ili solarnu elektranu, tip B je ono što vam treba — javite nam se da vidimo šta možemo da nabavimo, ali nemojte da vas neko ubedi da je tip A dovoljan za taj posao.
Koliko ampera
Nazivna struja FID sklopke (16, 25, 40, 63, 80, 100 A) nije zaštitna vrednost nego podatak o tome koliku struju kontakti smeju trajno da provedu. Bira se tako da bude jednaka ili veća od glavnog osigurača ispred nje. Za stan sa glavnim osiguračem od 25 A uzima se 25 A ili 40 A; uzeti veću nije greška, uzeti manju jeste.
Jedna za ceo stan ili više po zonama?
Idealno je da ih bude više — zasebna za kupatilo, zasebna za utičnice, zasebna za spoljne priključke. Tako vam nestanak struje u kupatilu ne gasi frižider, a i lakše se traži kvar.
Ali da budemo pošteni prema čoveku koji ne renovira nego samo popravlja: bolje jedna nego nijedna. Ako birate između jedne sklopke danas i „uradićemo to kako treba kad bude para", uzmite jednu danas.
U praksi ljudi ovo najčešće i rade onda kada menjaju kompletnu instalaciju u stanu ili kući. Tada se i isplati razmišljati o zonama, jer je tabla ionako otvorena.
KZS i Vigi modul — opcije za koje malo ko zna
Postoje i uređaji koji spajaju obe zaštite u jedno kućište. KZS je FID i automatski osigurač zajedno, u širini od jednog modula (18 mm), i prekida i nulti provodnik. Vigi modul je drugačija ideja: dodaje se na postojeći automatski osigurač, pa ne morate da prepravljate celu tablu.
Da ne pravimo od toga veću priču nego što jeste — za domaćinstvo ovo se retko traži. Naše mišljenje je da KZS ima najviše smisla tamo gde postoje jaki potrošači i realna šansa da se kabl pregreje, jer tu dobijate zaštitu po pojedinačnom kolu, a ne samo na ulazu.
Jedna stvar iz dokumentacije vredi da se zna: proizvođač KZS-1M izričito navodi da je preporučuje za instalacije kojima treba visok nivo dodatne zaštite — kupatila, bolnice, dečje vrtiće. Ako baš razmišljate o zasebnoj zaštiti kupatila, to je smer u kom bismo gledali. Detalj koji se lako previdi: KZS je naponski zavisna, što je bitno za priču o testiranju malo niže.
Ugradnja: šta smete sami, a šta ne
Da bude jasno, bez okolišanja. FID sklopka se montira na DIN šinu u razvodnoj tabli, priključci se pritežu momentom do 3 Nm, a presek žica ide od 1 do 25 mm² kod uobičajenih ETI modela.
To ne znači da je to posao za nedelju popodne. Rad u razvodnoj tabli podrazumeva da znate da bezbedno isključite napajanje, da razlikujete fazu, nulu i zaštitni provodnik i da posle merenjem proverite da zaštita stvarno radi. Ako niste elektrotehničke struke — sklopku kupite, ugradnju prepustite ovlašćenom električaru. Ovde nema „probaću pa ću videti".
Ono što slobodno smete sami: pritisnuti test dugme, isključiti i ponovo uključiti sklopku, i zapisati koja oznaka piše na vašoj staroj sklopki pre nego što krenete po novu.
Test dugme — jedina provera koju sami radite
Na svakoj FID sklopki postoji dugme sa oznakom T. Ono namerno pravi malu kontrolisanu grešku i sklopka mora da isključi. To je jedini način da proverite da mehanizam još radi, jer uređaj može godinama da stoji netaknut.
Iskreno? Mislimo da retko ko to pritiska. A trebalo bi.
Koliko često — proizvođači se razlikuju. ETI u uputstvu kaže samo „redovno", bez broja. Schneider preporučuje mesečno u težim uslovima, i mesečno za naponski zavisne uređaje (a to su, podsećamo, KZS sklopke). U britanskoj praksi uobičajeno je na šest meseci. Naša preporuka: jednom mesečno ako je tabla u vlažnom ili spoljnom prostoru ili imate KZS, inače bar dva puta godišnje.
Ako pritisnete test i sklopka ne isključi — to je kvar. Ne postoji tumačenje u kom je to u redu. Takvu sklopku treba zameniti.
Zašto iskače FID
Ovde ćemo biti kratki, jer ne želimo da nagađamo umesto vas.
Po onome što viđamo za pultom, u najvećem broju slučajeva krivac nije sklopka nego instalacija. Sklopka radi tačno ono za šta je napravljena — javlja da struja negde beži. Zamena sklopke u tom slučaju rešava simptom na nekoliko dana.
Mehanizam je uvek isti: negde postoji put kojim struja odlazi u zemlju mimo predviđenog. To može biti vlaga u zidu ili u spoljnoj utičnici, oštećena izolacija, probijen grejač, ili prosto zbir sitnih curenja sa više uređaja koji zajedno pređu prag od 30 mA. Koji je od tih uzroka vaš, ne može da se pogodi preko pulta — to se meri.
Šta ima smisla da uradite pre nego što zovete majstora: isključite sve potrošače, uključite sklopku, pa uključujte uređaj po uređaj dok ne iskoči. Time ste suzili krug na jedan i električaru ste uštedeli pola posla.
Jedno upozorenje: ako FID iskače, a neko predloži da se „premosti dok se ne reši" — to je predlog da ostanete bez jedine zaštite koja čuva čoveka. Nemojte.
Tehnički podaci — ETI EFI-P2 i EFI-P4
| Podatak | EFI-P2 (2P) | EFI-P4 (4P) |
|---|---|---|
| Nazivni napon | 230 / 240 V AC | 400 / 415 V AC |
| Nazivna struja In | 16, 25, 40, 63, 80 A | 16, 25, 40, 63, 80 A |
| Diferencijalna struja IΔn | 0,03 · 0,1 · 0,3 · 0,5 A | 0,03 · 0,1 · 0,3 · 0,5 A |
| Prekidna moć Icn | 10 kA | 10 kA |
| Radna temperatura | −25 °C … +55 °C | −25 °C … +55 °C |
| Širina | 36 mm (2 modula) | 72 mm (4 modula) |
| Presek priključka | 1–25 mm² | 1–25 mm² |
| Moment pritezanja | max 3 Nm | max 3 Nm |
| Standard | IEC/EN 61008 | IEC/EN 61008 |
Izvor: ETI, tehnički list „Technical data EFI Instantaneous type AC & A".
Za kombinovane KZS-1M-UNI sklopke koje držimo: tip A, 16 A, 30 mA, 1P+N, prekidna moć 6 kA, 240 V, presek 1–10 mm², standard EN/IEC 61009-1. Razlika između dva modela je karakteristika okidanja — B ili C.
Vremena isključenja se razlikuju po izvedbi: trenutna reaguje za najviše 40 ms, izvedba G/KV ima kratko kašnjenje 10–40 ms, a selektivna (S) 40–150 ms i stavlja se ispred obične da ne iskaču obe odjednom.
Naš izbor iz radnje
Za stan, jednofazno — FID sklopka ETI EFI-P2 AC 25/0,03 A. Radna konjica za tipičnu tablu u stanu. Ako imate jači priključak, ista serija ide i u 40 A verziji.
Za kuću, trofazno — FID sklopka ETI EFI-P4 AC 40/0,03 A. Isti kvalitet, četiri pola.
Kad hoćete tip A — ETI EFI-P4 A 16/0,03 ili kombinovana KZS-1M 1P+N B 16/0,03 A, koja radi oba posla u jednom modulu.
O brendovima pošteno: Schneider je kod nas zvučnije ime, i ko traži baš njega, uzeće ID K 2P 40 A 30 mA. Ali daleko od toga da je ETI loš — preporučujemo ga bez zadrške.
Ceo izbor je u kategoriji FID zaštitne sklopke, a ako u istom poslu opremate tablu, tu su i automatski osigurači i ugradne sklopke za DIN šinu.
I još nešto. Uz sklopku se redovno zaboravi po nešto — nekome fali šina, nekome sabirnica, nekome maska. Ne pravimo od toga spisak, jer svako zaboravi drugu stvar. Zato pitajte kad budete kupovali; mi smo tu da vas podsetimo pre nego što odete kući.
Pitanja koja najčešće dobijemo
Da li mi treba FID ako već imam automatske osigurače?
Da. Osigurač štiti kabl od preopterećenja i kratkog spoja, FID štiti čoveka od strujnog udara. To su dva različita posla i jedan ne zamenjuje drugi.
2P ili 4P — kako da znam?
Prema priključku, ne prema veličini stana. Jednofazni priključak (230 V) traži 2P, trofazni (400 V) traži 4P. Ako niste sigurni, slikajte razvodnu tablu i donesite.
Zašto svi govore o 30 mA?
Zato što je to vrednost na kojoj sklopka reaguje dovoljno brzo da zaštiti čoveka. Veće vrednosti (100–300 mA) služe zaštiti instalacije od požara, ne čoveka.
Koja je razlika između tipa AC i tipa A?
Tip AC vidi samo naizmeničnu struju greške. Tip A vidi i pulsirajuću jednosmernu, kakva se javlja kod uređaja sa elektronikom. Za savremeno domaćinstvo preporučujemo tip A.
Šta je fidova sklopka?
Isto što i FID sklopka — zaštitna sklopka na diferencijalnu struju, uređaj koji isključuje napajanje kada struja počne da beži prema zemlji.
Mogu li sam da ugradim FID sklopku?
Rad u razvodnoj tabli prepustite ovlašćenom električaru. Sami slobodno pritiskajte test dugme i uključujte/isključujte sklopku.
Iskače mi FID, treba li da ga menjam?
Najčešće ne. Sklopka obično radi ono za šta je napravljena i javlja kvar u instalaciji. Zamena ima smisla ako sklopka ne isključi na pritisak test dugmeta.
Treba li mi tip B za solar i punjač za auto?
Da. Za solarne invertere, punjače električnih vozila i frekventne regulatore traži se tip B. Trenutno ga nemamo na stanju — javite nam se pa da vidimo.
